Ovaj predlog je malo kompleksniji i povezuje više različitih a opet uzajamno povezanih oblasti.

Trebalo bi poći od reane činjenice da mi nismo fensi država i da najveće profite možemo da ostvarimo od proizvodnje hrane. Da bi nam se hrana lakše i brže proizvodila, potrebna nam je pouzdana mehanizacija. Da bi cena tog proizvoda bila konkurentnija, potrebna nam je i konkurentna ulazna cena sirovine i mehanizacije. Takodje nam je potrebna pouzdana i zadovoljna radna snaga.
I tako dalje i tako dalje... ali kad malo bolje pogledamo sve je zapravo jednostavno.

Provredna grana koju treba pokrenuti jače i dati joj podršku je poljoprivreda odnosno proizvodnja hrane kao strateške oblasti i sirovina koje i u ovim uslovima izvozimo. Da bismo to mogli da uradimo, potrebno je omogućiti proizvođačima niske ulazne cene svega da bi se vratilo višestruko više.

Predlažem da država ponovo pokrene proizvodnju kombajna i traktora kao strateške opreme za borbu protiv svih pošasti pa i ratova. Pošto je kompanija „Zmaj“ privatizovana pre više godina i nije ispunila obavezu nastavka proizvodnje kombajna ne samo na nivou poslednje proizvodne godine nego uopšte, treba joj oduzeti sva prava i projekte za proizvodnju poljoprivredne opreme a nakon toga je i kazniti na određeni način zbog ne ispunjavanja obaveze i podrivanja državne sigurnosti. Ali tim kaznama neka se bave nadležni.

Naši kombajni iz tog perioda nisu bili loši, iako su daleko od savršenih, ali su bili pouzdani i mnogi bi ih rado koristili kao nove. Srećom a i trebali bi stvarno zahvaliti inženjerima koji su čestito radili njihov posao i sačuvali ga od zaborava, projekti kombajna su digitalizovani u savremenim zapisima i dostupni su odmah za brzu realizaciju.

Trebalo bi na nivou privredne komore okupiti našu mašinsku industriju i ponuditi svima izradu delova za kombajne i ostale poljoprivredne mašine kako bi kao deo širokog konzorcijuma učestvovali u novom starom domaćem proizvodu. Time bi sebi obezbedili posao na duge staze, imali sigurnu naplatu i stvorili mogućnost širenja poslovanja i zapošljavanja novih ljudi.
Na jednom posebno izabranom mestu bi se vršilo sklapanje, testiranje i isporuka kombajna i ostalih poljoprivrednih mašina.

Do mene je došla informacija, koju nisam uspeo dodatno da proverim, da naše tržište trebutbi vapi za kombajnima u vrednosti oko 3 milijarde eura i da se čak i države koje se time nisu nikada bavile, trude da polako preorijentišu deo privrede kako bi proizvodile kombajne koje bi nama prodavali. Ista priča je i sa IMR i IMT traktorima.
Verujem da znamo koje su bile tada, pre 30 godina, tehničke boljke i da one sada u startu mogu biti prevaziđene. Tako bi u prvim isporučenim turnusima dobili staromodni ali unapređeni, pouzdani i svima poznati kombajn po maloj ceni koji bi se u narednom turnusu višestruko modernizovao. Ono što bi trebalo sigurno dodati na nove stare kombajne je klima uređaj i GPS navigacioni sistem koji ne bi nogo uticali na cenu proizvoda ali bi ga mnogo bolje pozicionirali na tržištu.
Domaći poljoprivrednici bi ove kombajne mogli da nabavljaju po povlašćenim uslovima uz pomoć domaćih banaka i države i tako bi umesto za strane kombajne koji kostaju najmanje 100.000 eur dobili kombajne koji kostaju oko 40.000-60.000 eur. Dakle, jeftin kombajn po jeftinim uslovima za konkurentniji poljoprivredni proizvod kako za naše tržište tako i za veću razliku u ceni kod izvoza.

Takodje bi trebalo obezbediti mogućnost da kupci kombajna njihovu opremu otplate u poljoprivrednim proizvodima tako da im se eliminiše prblem prodaje proizvoda a država, zadruge ili ko već, dobija zagarantovan otkup proizvoda. Naravno sve treba osigurati i onda je mirna glava.

Da rezmiram, treba nam ponovo proizvodnja staromodne pouzdane i jeftine poljoprivredne mehanizacije koja bi uposlila kako domaće zemljoradnike, tako i domaću mašinsku i elektro industriju. Ukoliko želimo da povećamo obim proizvodnje, sada će zbog korone biti mnogo fabrika na prodaju te možemo povoljno nabaviti razne mašine. Rok za realizaciju ovoga predloga bi bio maksimalno jedna godina i trebalo bi požurti do sledeće žetve. Projekte imamo gotove u ruci i možemo odmah da krenemo u proizvodnju, samo ako postoji volja jer zdrava računica postoji.

Ova ideja ima u startu i još jedan politički podtekst a to je da bi fabrika za sklapanje kombajna mogla da pomogne povratku Kosova u naše okvire u roku od 10 godina bez oružja.

Ideja je da se napravi fabrika u blizini železnčke pruge kod administrativne granice sa kosovom. Ta fabrika bi na početku uglavnom zapošljavala naše ljude sa kosmeta koji bi na posao dolazili vozom i posle toga se vraćali vozom kući. Da bi što više para ostalo u centralnoj srbiji, potrebno je napraviti dobro snabdeveni mega market u blizini fabrike gde bi radnici svakodnevno mogli da kupuju potrebne namirnice i odnesu ih kući na Kosovo u kesama a pare ostave u centralnoj Srbiji. Kada proizvodnja u fabrici uzme maha i plate se povećaju, Srbi na Kosovu će biti u boljem materijalnom položaju od komšija albanaca. To će u narednom koraku opredeljivati i albance da počnu da rade u toj i sličnim fabrikama i da donose malo veće pare kući. Sledeći korak je da se otvori nekoliko takvih fabrika u toj industrijskoj zoni. Među Albancima će se vrlo brzo pročuti da rade u Srbiji i da su zadovoljni i sve više će ih gravitirati ka toj industrijskoj zoni. Sledeći korak su izbori na kosovu gde će sve veći broj albanaca glasati trbuhom i novčanikom i umesto crveno crnom izmišljenom državom. Vodiće se egzistencijom i brzim povratkom pod okrilje Srbije koja im je tu na desetinu kilometara a gde su plate skoro kao u nemačkoj a nemaju troškove boravka kao u nemačkoj ili primitivan način života kao u getu da bi doneli što više para kući. Ko bi normalan razmišljao drugačije?

Za kraj, želim sa vama da podelim jedan stari video napravljen 1980 godine povodom proslave 35 godina PKB-a. U ovom filmu stariji se mogu podsetiti a mladi naučiti ono što nikada nisu videli, koja je snaga poljoprivrede tada bila i kakve su mašine to sve stvarale odnosno da im danas nismo nimalo dorasli. Dok gledate film, molim vas da pažljivo slušate naratora.

 

 

Moj predlog je tu. Projekat postoji. Još samo da se nađe neko pametan i nipošto sujetan, ko bi ovo mogao da pokrene sa nama i za sve nas jer po principu ništa ne baciti, napravićemo čudo.

Peđa Šuput

mojpredlog.rs