Duško Trifunović je književnik, pesnik, savremenik koji je njegovim jednostavnim pristupom i veoma plodnim radom iza sebe ostavio mnoge zbirke pesama od kojih je preko 300 dobilo i muzičku kompoziciju. Sve otpevane pesme prvo su bile deo zbirke pesama a nakon toga su dobile melodiju što Duška čini verovatno i svetskim rekorderom po otpevanim pesmama. Napisao je samo tri pesme po narudžbini i postale su apsolutni hitovi.
Duško Trifunović je radeći na poziciji urednika u RTV Sarajevo za vreme postojanja SFRJ osnovao Sarajevsku ali i dobar deo Jugoslovenske pop-rok scene. Zahvaljujući njemu, prodor do publike su dobili Bijelo Dugme, Zdravko Čolić, Vajta, Indeksi, Jadranka Stojaković i mnogi drugi muzičari. Poslednji u nizu koji je komponovao muziku na reči njegove pesme je Željko Joksimović.
Bežanjem od rata stigao je do Sremskih Karlovaca, večitog stecišta Srpskih pesnika kao što je bio i Branko Radičević i tu je 2006 i sahranjen. Novi Sad mu je u Sremskim Karlovcima podigao lep spomenik u prirodnoj veličini i pokušao da podseti na dela koja je stvarao i nagrade koje je osvajao.
Pokrećem inicijativu da se u Beogradu, u nekom lepom parku, npr Topčiderski park, ili Vračarski plato kod biblioteke ili neko slično mesto, postavi spomenik sličan spomeniku iz Sremskih Karlovaca ali sa interaktivnim dodatkom u vidu informacionog displeja osetljivog na dodir na kojem se mogu dobiti podaci o Dušku Tifunoviću i njegovim nagradama, pročitati sve njegove pesme ali i preslušati mnogi hitovi kojima je on pisao tekstove a kao što su: Glavo luda, Ima neka tajna veza, Pristao sam biću sve što hoće, Šta bi dao da si na mom mjestu, Milicija trenira strogoću, Život je maskenbal, Malo pojačaj radio, Rijeka suza i na njoj lađa, Da mi nije ove moje tuge, Zlatna ribica, Ne očekuj da te iko razume, Ti si mi bila u svemu naj, naj, naj, U nameri da budemo isti, Čovjek bez problema, Čarobnjaci, Kad nisi znao ništa bolje, Ima nešto u tom što me nećeš i mnoge, mnoge druge. Takođe bi bilo moguće preuzeti i notne zapise pesama kako bi dodatno animirali nove muzičare.
To mesto bi moglo biti i pesnički plato gde bi se održavali pesički dani ili pesničke večeri i gde bi svakodnevno prolaznici imali mogućnost da se upoznaju sa Duškom i njegovim delima putem portala ali i putem njihovih telefona preko kojih bi u blizini spomenika mogli da pregledaju isti sadržaj sa portala kako bi svi imali pristup bez guranja u redu i iživali u njegovim delima uživajući u parku.
Postavljanje i postojanje ovog spomenika u mnogome bi vratilo osmeh na lice starijim i srednjim generacijama a nove generacije bi naučilo sopstevenom stvaranju poezije bez potrebe za slengom i zvučnim modifikacijama osrednjih glasova kao trenutnog muzičkog pravca.
Verujem da bi ovaj spomenik bio samo početak talasa koji bi mogao doneti isti takav spomenik u sve glavne gradove bivše Jugoslavije čime bi pokazao da i dalje „ima neka tajna veza“ kroz Duška Trifunovića i njegove muzičke izvođače koji se rado slušaju na svakom metru bivše države.
Takođe, lokalno gledano, ovaj spomenik bi uneo nešto novo među spomenike i dao im dodatnu važnost i doneo novu poruku. Nakon ovoga možemo napraviti još mnogo spomenika zaslužnim građanima i oživeti ih mnogo bolje od davanja njihovih imena ulicama.
Peđa Šuput
Mojpredlog.rs
