Kako gradu uštedeti 10 miliona eur mesečno i voziti se bez karte u gradskom saobraćaju...

Pošavši od informacije da je mesečno izdvajanje iz gradskog budžeta za gradski saobraćaj u Beogradu oko 10 miliona evra kao i da je naplata karata manja od 20%, razmotrili smo ovu problematiku i došli do jednostavnog rešenja koje Vam ovim putem predlažemo.

Ukoliko primenimo novo pravilo naplate dobićemo sledeće:
- svaka firma registrovana u Beogradu imaće obavezu da za svakog zaposlenog uplati u budžet grada za gradski saobraćaj iznos od 10 eur po zaposlenom. Trenuni iznos koji firme daju zaposlenima na ruke a na ime prevoza je oko 28 eur odnosno 2,8 puta više nego u odnosu na novi predlog. Zaposlenih u Beogradu ima oko 720.000
- Svaki penzioner odnosno PIO fond u ime penzionera uplaćuje 5 eur mesečno za gradski prevoz. Penzionera u Beogradu ima oko 300,000
- Svaki srednjoškolac uplaćuje 5 eur (ili njegovi roditelji, preko škole). Srednjoškolaca u Beogradu ima oko 255.000
- Svaki student uplaćuje 5 eur (preko fakulteta...). Studenata u Beogradu ima oko 90.000
- Svaki turista plaća jednokratno za mesec dana boravka uz boravišnu taksu 5 eur. Turista u Beogradu na godišnjem nivou ima 1.142.943 odnosno oko 92,245 turista mesečno
- Osim ovih kategorija treba naplatiti i druge kategorije koje se finansiraju iz raznih budžeta grada, socijalnih službi i slično.

Objedinjeno izgleda ovako:

r.b	grupa putnika	količina	cena odbitka eur	ukupan mesečni prihod eur
1	zaposleni	720.000	10	7.200.000
2	penzioneri	300.000	5	1.500.000
3	srednjoškolci	255.000	5	1.275.000
4	studenti	90.000	5	450.000
5	turisti	1.142.943	5	476.226
6	Zbir mesečnog prihoda			10.901.226

- Dakle, grad bi imao sigurnu naplatu gradskog prevoza u iznosu od skoro 11 miliona evra mesečno jer se većina prihoda naplaćuje od pravnih lica ili fondova od kojih je prikupljanje ovih prihoda mnogo jednostavnije a i lakše mogu da odgovaraju za ne poštovanje odluke o gradskom prevozu.
- Ušteda pravnih lica na troškovima za prevoz zaposlenih bi bila 18 eur po zaposlenom odnosno skoro 13 miliona eura mesečno. Ovo je dodatni finansijski stimulans za firme.
- Na ovaj način bi grad imao na raspolaganju u narednih godinu dana 120 miliona evra više za nabavku novih vozila i osavremenjavanje servisne mreže a nakon toga suficit u istom iznosu jer je ovo samoodrživi sistem naplate i prevoza.

- Takođe, veoma bitno je to što više ne bi postojale karte za gradski prevoz u Beogradu već bi se on koristio kao „besplatan“ odnosno putnici bi mogli da uđu u prevoz kad god požele bez ikakve karte, makar i za jednu stanicu i ne bi strahovali od kontrola koje takođe ne bi više postojale.
- Brojanje saobraćaja i putnika bi se vršilo putem brojača na vratima vozila i davalo stanje u realnom vremenu radi lakšeg upravljanja resursima.
- Grad bi obezbedio više vozila za prevoz (na prirodni gas i struju) tako da bi intervali bili bitno skraćeni a vozila praznija i rasterećena i sa manjom potrošnjom goriva i dužim periodom amortizacije.

- Mogle bi da se podignu plate radnicima što bi ih opredelilo da ostanu na radu u svom gradu a ne da odlaze u inostranstvo.
- Zbog smanjenja obima posla, vozači taksija bi mogli da se dokvalifikuju za vozače autobusa, trolejbusa i tramvaja i time popune nedostatak vozača jgs-a.
- Pošto je gradski prevoz (drumski i šinski) „besplatan“, terminusi međumesnog saobraćaja bi mogli da se izmeste na obode grada jer bi time građani plaćali jeftinije karte kako bi se, na primer, plaćala karta od Lazarevca do Čačka a ne od centra Beograda. Putnici bi od centra do Lazarevca putovali „besplatno“ gradskim saobraćajem i tako uštedeli 300 dinara za vožnju kroz Beograd. Time bi se smanjio i pritisak međumesnog saobraćaja na centar grada a samim tim i gužve u gradu i aerozagađenje iz tih autobusa.
- Ovom merom bi se obesmislile sve kalkulacije i upoređivanja da li ići kolima na posao ili gradskim saobraćajem jer zaposlenima je karta plaćena i njima besplatna a svaki izdatak za gorivo bi im bio direktno iz džepa zaposelnog tako da bi znatno veći broj vozača ostavljao kola ispred kuće i išao gradskim saobraćajem kao besplatnim prevozom. Time bi se smanjio pritisak automobila na grad, gradske gužve, potraga za parkingom, aerozagađenje i povećela bi se bezbedbost učesnika u saobraćaju.

- Gradom bi dominirali pešaci, autobusi (png), trolejbusi, tramvaji, laki vozovi.
- Povećanjem broja autobusa bi se smanjio i broj taksista ali bi oni i dalje predstavljali bitan deo prevoza za one koji žure ili ne žele da se voze gradskim saobraćajem
- Povećao bi se broj slobodnih parking mesta
- Povećala bi se protočnost grada
- Povećala bi se bezbednost svih učesnika u saobraćaju a pogotovo dece koja bi bila vidljivija među manjim brojem vozila.
- Hitne službe bi brže stizale na mesto urgencije
- Smanjila bi se buka u gradu
- Povećao bi se broj slobodnih trotoara za pešake
- Pauk bi bio dobrodošao a ne omražen jer bi nosio vozila iz prekršaja koji bi tada stvarno bio ne tolerisani prekršaj iz bahatosti a ne iz nužde.
- SVI SE VOZE GRADSKIM SAOBRAĆAJEM
-
- Za aktivaciju ovog programa nije potrebno uložiti niti jedan dinar već je potrebna samo gradska odluka
- Potrebno vreme za punu realizaciju ovog programa je do godinu dana zbog evolucije korisnika kojima će trebati najviše godinu dana da se emotivno odvoje od njihovih automobila i uđu u vozila gradskog saobraćaja i prihvate ih kao njihov spas.

- Što se grada tiče, najpametnije je da se u narednih godinu dana zadrže dotacije od 10 mil/eur za nabavku novih vozila i potpuno osavremenjavanje parkinga i servisnih stanica kao i nabavku adekvatnog broja rezervnih delova za vozila. Takođe bi bilo veoma korisno napraviti još nekoliko garaža za autobuse na pojedinim mestima u gradu kako bi lakše mogao da se popuni grad vozilima u vreme špiceva ali i da se vozila brzo uklone sa ulica po završetku špica.

- Iako je već pomenuto, da ponovim, ovim bi se drastično smanjila količina aerozagađenja iz auspuha automobila kao i zagrevanja od motora. Emisija štetnih gasova iz auspuha vozila na gas ne postoji jer oni emituju samo vodenu paru kao nus produkt sagorevanja.
- Sa psihološkog stanovišta, smanjila bi se količina nervoze u saobraćaju među vozačima i time se povećala bezbednost ali i poslovna produktivnost psihološki rasterećenih bivših vozača a sada putnika u javnom prevozu.

Milan Šuput

mojpredlog.rs