Priroda koju treba ponovo da zaslužimo i očuvamo...

Moj predlog je reorganizacija poslovanja i zadataka Nacinoalnog parka Tara sa primarnim akcentom održavanja prirode i paralelnim sekundarnim delovanjem u organizaciji turizma od nove polazne tačke koja treba da definišeciljeve i prostorne planove NP Tara. Na primer NP Tara trenutno ima za poslovnu obavezu samo održavanje parka i lovišta što je u najmanju ruku poslovno ne održivo. Predlažem kopiranje organizacionog delovanja NP Plitvička jezera u Hrvatskoj. Trenutno Plitvice imaju toiko gostiju da su morali da redukuju posete da bi održali prirodu onakvom kakva jeste i treba da bude odnosno ne taknuta. Dakle, da bi sagledali osnovu mog predloga, nadležni bi trebalo da odvoje nekoliko dana i posete Plitvice a onda na licu mesta da se uvere, saznaju i nauče kako se priroda održava netaknutom a na tome se ubiraju značajna finasijska sredstva od turizma.

Osim toga, u Beogradu još ima ljudi koji su sa tog prostora izbegli a koji su Plitvice sa državom i meštanima stvarali i voljni su da pomognu i prenesu njihova iskustva kako bi se od Tare napravio novi turistički centar sveta. Tara je biser prirode sličan Pitvicama samo sa manjim brojem jezera i slapova ali svakako uz postojeću tehniku i sredstva, moguće je napraviti mnogo slapova, bukova, gejzira i sličnih prirodnih atrakcija koje turisti rado gledaju. Sve to može biti aktivno na padinama uz jezera Perućac i Zaovine ali i na drugim pozicijama planine Tare. Putnici na brodovima na jezeru perućac mogu uživati u slapovima sa najviših svetskih litica. Uz to se može osmisliti još nekoliko podvodnih atrakcija koje mogu privući pažnju turista kako danju tako i noću. Voda za slapove bi dolazila iz Zaovinskog jezera i tekla bi slobodnim padom i ne bi bila velika potrošnja jer je potrebno da radi samo dok prolaze turisti a nakon njihovog prolaska se jedan vodopad isključuje dok istovremeno aktivira drugi vodopad prilikom nailaska turističkog broda što je kontrolisano jednostavnim softverom.

Takođe bi bilo korisno napraviti dugačku panoramsku gondolu koja bi povezivala jezero Perućac, turističko naselje Kaluđerske bare, Zaovinsko jezero, i Mokru goru. Ovo ne predstavlja preveliko ulaganje ali svakako se može isplatiti državi ili koncesionaru u roku ne dužem od pet godina.

Osim ovoga potrebno je napraviti adekvatan prostorni plan sa brzim internim komunikacijama i turističkim drumskim vozom koji će povezivati bitne pozicije i atrakcije unutar parka.

Organizacija proizvodnje organske hrane na području parka u mnogome smanjuje troškove parku a radno angažuje veliki broj kooperanata koji plasiraju proizvode, prvenstveno hranu, iz sopstvenih domaćinstava sa garantovanim poreklom i kvalitetom.

Verujte da sa malo reorganizacije i ulaganja možemo dobiti vrhunski turistički nacionalni park prirode koji bi prve godine mogao da prihoduje oko milion eura a svake naredne godine najmanje duplo u odnosu na prethodnu godinu.

Plitvice su po prihodu drugi ili treći punilac bužeta Hrvatske te je valjano dobro se zamisliti nad tom informacijom.

Kao što rekoh ranije, u Beogradu ima ljudi koji su stvarali plitvice na svim pozicijama i valjalo bi iskoristiti ta znanja i iskustva, preskočiti dečije bolesti i napraviti odmah samoodrživu nacionalnu priču visokih prihoda i regionalne uposlenosti.

 

 

 

 

Mojpredlog.rs